Kada sam čuo za hrono ishranu, nastojao sam u tome da poslušam iskustva ljudi. Na internetu sam naišao
na mnogo zadovoljnih ljudi, dok su mi knjige omogućile da saznam dosta toga o ishrani.
Iako nisam imao problema sa kilažom, salo na stomaku i bokovima mi nije godinama dalo mira. Svega dve nedelje korigovane
ishrane su bile dovoljne da se rešim sala. Pritom, moram da priznam, voleo sam slatkiše. Iako se stvari nisu puno promenile, unos slatkiša sam sveo na minimum.
Hrono dijeta mi je promenila pogled na hranu koju unosim i namirnice. Želeći da ostanem u dobroj formi, postepeno sam upoznavao
suštinu hrono dijete i sada želim da je podelim sa tobom. Kako bih pomogao i tebi, napravio sam Plan ishrane uz koji ćeš se uveriti koliko mršavljenje može biti lako uz prave korake.
Prema navodima brojnih stručnjaka, ovaj način ishrane potiče iz Francuske i, kao koncept, stvoren je 1980. godine od strane dr Alena Delaboa. Njega mnogi nazivaju ocem hrono ishrane. Mada, postoji tendencija da koren vuče još iz kineske medicine.
Hrono ishranu započinjemo restrikcijom koja traje 28 dana, tokom koje se telo čisti i regeneriše.
Kako bi svoj organizam očistio/la od nagomilanih, loših šećera, viška kilograma, holesterola i nepotrebnih masnih naslaga, neophodna je restrikcija, koja traje 28 dana.
Ukoliko je glavni cilj mršavljenje, u restrikciji je potrebno odreći se: voća, slatkiša, svih vrsta alkoholnih pića, svih vrsta sokova, kafe i čaja sa šećerom. Praktično sve, takozvane, brze šećere ukidamo na neko vreme, odnosno 28 dana. Ovim sebi daješ vetar u leđa, jer ćeš gubiti kilograme mnogo brže nego što misliš.
Ono što početnike zanima jeste to da li je moguće zaobići ovaj period. Odgovor je ne.
Iako se, većim delom za početnike, ovo čini kao dramatičan period, on prolazi brzo. Nećeš ni primetiti kad će restrikcija proći i iza tebe biti 28 dana i 7 kilograma manje.
Ovaj period je idealan za gubljenje veće kilaže i rezultati koji slede iznenadiće te!
Čak i onaj ko ima na umu da sa sebe skine samo 3 - 4 kg, treba period restrikcije da shvati ozbiljno.
Insulin kao glavni krivac
Glavni zadatak koji imamo na početku hrono ishrane jeste, kako smiriti aktivnost pankreasa - gušterače, kako bi se insulinska aktivnost normalizovala. Ovo je glavni razlog zašto se početni perion naziva period restrikcije.
U tom periodu se iz ishrane izbacuju med, brzi šećer, slatkiši, voće i sokovi. Upozorenje! Obrati pažnju i na hranu koja sadrži skrivene brze šećere: musli, pahuljice, kornfleks, kečap, supa iz kesice...
Nivo insulina u toku 24h bi trebalo da dostigne tri maksimuma, jedan pri svakom obroku. Posle 60 minuta, taj nivo insulina počinje da pada. Tri sata posle uzimanja hrane, kada prestaje dejstvo signala za skladištenje
masti, ćelija započinje oslobađanje masti. Taj proces naziva se lipaza. Ukoliko postoji potreba za energijom (fizička aktivnost), proces oslobađanja masti biće daleko brži.
Satnica jeste važna, s tim da akcenat ostavljam na sastav hrane.
Tvrdnja ljudi o hrono ishrani, sa kojom se nikako ne bih složio, jeste ta da količina unete hrane nije važna, već samo satnica. Rekao bih da je ovo zaista razlog zbog čega su pojedini ljudi odustali i nisu ostvarili željene rezultate.
Koliko god u prvi plan stavljali osnovne principe, prejedanje nije opcija. Njime narušavamo zdravlje, a telo činimo debljim.
Višak kilograma sa sobom nosi zdravstvene probleme kojih nismo svesni.
Gojazni ljudi često imaju loše vrednosti šećera, holesterola i triglicerida u krvi, koji su potom okidači za nastanak bolesti srca, krvnih sudova, dijabetesa i dr.
Lek, kao i najbolja prevencija nastanka ovakvih zdravstvenih problema, jeste upravo ishrana. Kada kontrolisana hrono ishrana stupi na snagu, vrlo brzo se vidi poboljšanje rezultata krvne slike, što je čini najzahvalnijom opcijom!
Hrono dijeta pruža najzdraviji način za rešavanje gojaznosti. Ljudi često mršavljenje povezuju sa odricanjem, izgladnjivanjem, koji mogu biti štetni i loše uticati na zdravlje.
U hrono ishrani to nije slučaj!
Kombinacija namirnica u hrani je neophodna
Obratićemo pažnju na makronutrijente, koji se nalaze u hrani: proteine, masti i ugljenje hidrate. Zavisno od tipa makronutrijenta, koji preovladava u
namirnicama, kombinovaćemo ih u različito doba dana. Tako da ugljene hidrate i masti treba jesti uglavnom u prvom delu dana. Popodne se konzumira hrana sa većim brojem proteina, dok je preporuka uveče jesti namirnice sa manje proteina.