Važnost proteina ogleda se u njihovoj višestrukoj ulozi unutar organizma. Reč "protein" potiče od grčke reči "protos", što znači prvi element, pa nam o njihovoj važnosti govori i samo poreklo naziva.
Proteini ili belančevine jesu gradivni elementi neophodni za rast i regeneraciju svih živih ćelija. Više od 50% svake ćelije čine proteini koji su zaslužni za razvoj mišića, kostiju, tkiva. One sadrže esencijalne i neesencijalne aminokiseline. I dok neesencijalne amino kiseline telo proizvedi samostalno, esencijalne se unose hranom.
Proteini zauzimaju visok procenat u sadržaju gradivnog materijala, od koga su sačinjeni svi mišići, kosti, koža, kao i svi organi unutar organizma. Uključeni su u proces regulisanja aktivnosti i funkcije svake pojedinačne ćelije. Brzina svih biohemijskih reakcija u organizmu zavisi od proteina. Takođe imaju ulogu i u procesima transporta različitih vrsta i oblika materija.
Sportisti prilikom treninga troše više kalorija, pa im je potreban i veći unos proteina. Kada ne postignu da unesu dovoljnu količinu hrane, kako bi nadomestili potrebne proteine iz hrane, odlučuju se za Proteinske suplemente kao dodatke ishrani. Nalazimo ih u vidu proteinskog šejka, praha ili pločica. Njihova priprema je laka. Dovoljno je da ih pomešaš sa vodom ili mlekom i spremni su za konzumiranje. Ukoliko ne sazdrže prekomerne šećere i zaslađivače, stručnjaci ih smatraju zdravim za unos.Kontrolisani unos uz pravilno doziranje. Ne sme se preterivati i zamenjivati svaki obrok šejkovima, jer preterani unos proteina može imati štetno dejstvo po tvoje zdravlje.
Najveći broj sportista i rekreativaca kao osnovnu suplementaciju koriste whey, odnosno protein iz surutke. Whey ili surutka se dobija pretvaranjem mleka u sir. Imaju najveću biološku raspoloživost, što znači da najbrže dolaze do delova organizma gde su potrebni.Aminokiselinski sastav surutke jeste najvredniji, jer sadrže najviše aminokiselina razgranatog lanca, kao i sve esencijalne aminokiseline.
Za razliku od ugljenih hidrata i masti koje mogu biti skladištene, proteini se moraju svakodnevno unositi kroz hranu, da bi zadovoljile dnevne potrebe tela, jer telo ne može skladištiti protein. Ukoliko se ne uzimaju redovno, svaki dan, može doći do zastoja rasta i razvoja, oslabljenja imunološkog sistema, smanjenja krvnih zrnaca, što uzrokuje malokrvnost. Opadanje telesne težine, zamor, poremećaj rada organa, poremećaj rada svih životnih funkcija i mnoge druge pojave su posledica nedostatka proteina u telu, jer ih čovek svakodnevno ne unosi, primoran je da troši protein sopstvenog tkiva, pa tako dolazi do neželjenih pojava. Posledice njihovog nedostatka mogu se drstično odraziti i na mlađe uzraste, decu, čije su tela u razvoju, pa imaju i veće potrebe za proteinima nego odrasli, kao i kod ljudi koji se bave sportom, pa su fizički više aktivniji.
Iz različitosti građe, tela, pola ljudi, metabolizma, dnevne količine unosa hrane kod ljudi, potiče i različita mera dnevnog unosa proteina. Kako je istraživanje pokazalo, žene unose dnevno više proteina i manje kalorija, zbog čega lakše mršave. Opšta preporuka za sve bila bi da dnevni unos proteina bude između 1,7 I 2g po tvom kilogramu telesne težine. Ukoliko si u procesu mršavljenja, važno je unositi dovoljan broj proteina, dok ugljene hidrate i masti smanji, a ukoliko je veća mišićna masa tvoj cilj, nemoj preterivati sa proteinima i mastima. Izaberi balans.
